U okviru zaštite prava potrošača, udruženja često nastoje da pribave relevantne dokaze koji bi pomogli u rešavanju sporova i reklamacija. Jedan od izvora dokaza mogu biti snimci sa video-nadzora u poslovnim prostorima.
Međutim, snimci sa nadzornih kamera predstavljaju lične podatke u smislu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (Zakon o PDPL). Pristup, obrada i dostavljanje ovih snimaka podležu strogim pravilima i ograničenjima u cilju zaštite privatnosti lica koja su na snimcima.
Udruženje za zaštitu potrošača nema automatsko pravo da zahteva i dobije snimke sa video-nadzora od trećih lica, kao što su trgovci ili servisi. Pravo na pristup tim podacima pripada prvenstveno licima na koja se snimci odnose.
Ukoliko je neophodno pribaviti snimke kao dokaz, najčešći i zakoniti način jeste da to lice podnese zahtev za pristup ličnim podacima neposredno od upravljača podacima (npr. vlasnika poslovnog prostora). Ukoliko zahtev bude odbijen, lice može podneti pritužbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
U određenim slučajevima, snimci sa video-nadzora mogu biti pribavljeni i u okviru postupka pred nadležnim organima (policijom, sudom), koji imaju zakonska ovlašćenja da zahtevaju i koriste ove dokaze.
Zaključno, udruženja za zaštitu potrošača mogu pružiti podršku i savet potrošačima kako da zakonito ostvare svoja prava pristupa snimcima, ali nemaju samostalno i neposredno pravo da zahtevaju snimke sa nadzora bez pristanka ili sudskog naloga.
Žana Karavezić Krbanjević, pravni savetnik
