---

Online debata o Nacrtu Zakona o zaštiti potrošača održana je 21. avgusta 2025. godine u okviru Programa „Unapređenje potrošačkih prava u eri novih tržišnih izazova“, podržanog od strane Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Debatu možete pogledati na https://youtu.be/5yLEn4lg5bQ

Učesnici debate – predstavnici potrošačkih organizacija iz različitih delova Srbije – razmotrili su ključne odredbe Nacrta i izneli niz predloga i komentara.

Pozitivne strane Nacrta

Učesnici su istakli niz dobrih rešenja koja zaslužuju podršku:

• Teret dokazivanja: jasno je propisano da teret dokazivanja nesaobraznosti robe u prve dve godine snosi trgovac, dok je u turizmu odgovornost na organizatoru putovanja. Ovo je u potpunosti u skladu sa pravom EU i značajno jača položaj potrošača.
• Jedinstven termin „trgovac“: ukidanje konfuzije između izraza „trgovac“ i „prodavac“ donosi veću pravnu sigurnost.
• Zaštita maloletnika: unapređena je zaštita dece od agresivnog i obmanjujućeg oglašavanja.
• Troškovi u reklamacionom postupku: precizirano je da sve troškove radi usklađivanja robe (uključujući deinstalaciju i ponovnu instalaciju) snosi trgovac, što je već postojalo u važećem zakonu, ali je sada dodatno pojašnjeno.
• Obaveza trgovca da ne naplaćuje preostali iznos cene dok se roba ne uskladi predstavlja značajno unapređenje u praksi.
• Uređivanje prava i obaveza ugostiteljskih objekata kao i zabrane određenih nepoštenih praksi u ovoj oblasti.

Problematične odredbe i predlozi za izmenu

Istovremeno, ukazano je na niz rešenja koja mogu dovesti do umanjenja prava potrošača ili stvaranja pravne nesigurnosti:

• Najviše pažnje posvećeno je članu 4 stav 1, kojim se Zakon o zaštiti potrošača stavlja u podređen položaj u odnosu na posebne propise. Istaknuto je da ovakvo rešenje praktično menja status Zakona kao krovnog propisa i otvara mogućnost da se prava potrošača umanje kroz posebne zakone ili podzakonske akte. Učesnici su razmatrali posledice ovakvog rešenja i izneli konkretne primere nepovoljnijih situacija za potrošače, naročito u oblastima energetike, turizma i telekomunikacija, kao i kod zaštite kolektivnih interesa potrošača. Učesnici su upozorili da, ukoliko ovo rešenje ostane, ostale pozitivne odredbe zakona gube na značaju, jer ih posebni propisi mogu derogirati. Iako Nacrt zakona pokušava da amortizuje primenu ovog člana kroz dodatne odredbe, učesnici su ocenili da je to rešenje nedovoljno i podložno različitim tumačenjima, što dodatno produbljuje pravnu nesigurnost.
• Nedostatak dokaza o kupovini u reklamacionom postupku: zakon ne predviđa obavezu potrošača da priloži bilo kakav dokaz o kupovini, što otvara prostor za zloupotrebe i pravnu nesigurnost. Predloženo je vraćanje ove obaveze.
• Institut „prijave nedostatka saobraznosti“ tokom trajanja putovanja: ocenjen je kao suvišan i zbunjujući, jer već postoje rokovi za hitno rešavanje reklamacija. Učesnici su tražili njegovo brisanje.
• Generičke poruke i neželjeni pozivi: iako su decenijama jedno od najvećih opterećenja potrošača, Zakon ih i dalje ne reguliše.
• Zdrava i održiva životna sredina: brisanje ovog prava iz člana 2 Nacrta ocenjuje se kao ozbiljan korak unazad. Ovo pravo je garantovano Ustavom RS i sve više je deo evropskog potrošačkog prava (Green Deal, Green Claims Directive). Predloženo je da se pravo na zdravu i održivu životnu sredinu vrati i modernizuje.
• Obaveze lokalnih samouprava i pokrajine: Učesnici su istakli potrebu da se zadrži odredba iz važećeg Zakona kojom se lokalne samouprave i pokrajinski organi obavezuju da podnose godišnje izveštaje o aktivnostima u oblasti zaštite potrošača. Naglašeno je da se bez ove obaveze u praksi na lokalnom nivou gotovo ništa ne preduzima.Pored toga, predloženo je da se dodatno propiše obaveza ovih organa da aktivno učestvuju u unapređenju zaštite potrošača, kako bi se obezbedila dosledna primena politike zaštite potrošača na svim nivoima vlasti.
• Brisanje obaveze udruženja potrošača da pod pretnjom sankcije imenuju predstavnike u komisije i savetodavna tela trgovaca: ovakvo rešenje je ocenjeno kao neprihvatljivo, jer narušava nezavisnost potrošačkih organizacija i stvara osnov za zloupotrebe.

Dodatne inicijative i iskustva

Učesnici su ukazali i na druge probleme kojima bi se zakon morao baviti:

• manipulacije proizvođača sa pakovanjima „neprirodnih“ količina (npr. 1436 ml mleka, 93 g čokolade), čime se potrošači dovode u zabludu i dodatno zagađuje životna sredina;
• diskriminacija kroz lojalti kartice i aplikacije, jer sniženja treba da budu dostupna svim potrošačima, a ne samo korisnicima kartica;
• obaveze obezbeđivanja rezernih delova i nakon roka saobraznosti robe
• preciziranje uslova komercijalne garancije i dr.

Zajednički stav

Važan zaključak debate jeste da su amandmani i predlozi drugih potrošačkih organizacija u celini uzeti u obzir i ugrađeni u objedinjeni dokument sa zajedničkim predlozima, u cilju jačanja potrošačkog fronta. Time se šalje jedinstvena i snažna poruka da se sektor potrošačkih organizacija protivi rešenjima koja slabe zaštitu potrošača.

Zaključak i dalji koraci

• Učesnici su jednoglasno istakli da je potrebno produžiti javnu raspravu do kraja septembra 2025. godine, jer je rok nedovoljno dug da bi se detaljno analizirale sve odredbe Nacrta, koji uređuje izuzetno široku i kompleksnu materiju.
• Udruženje „Prosperitet“ je 22. avgusta 2025. godine dostavilo svoje amandmane Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine koje možete pročitati na https://drive.google.com/file/d/11oGCp1a3qnIbrrUVcijbBOHyDnc6TtHF/view?usp=sharing
• Pozivamo sve zainteresovane organizacije, građane i institucije da dostave svoje predloge i sugestije na adresu zastita.potrosaca@must.gov.rs i https: //ekonsultacije.gov.rs/topicOfDiscussionPage/507/4.

Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Unapređenje potrošačkih prava u eri novih tržišnih izazova“ koji je podržan od strane Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.