Greenwashing je ozbiljan problem koji često srećemo u marketinškim kampanjama. Kompanije pokušavaju stvoriti lažan utisak o svojoj ekološkoj odgovornosti kako bi privukle potrošače ili poboljšale svoj imidž. Ovaj oblik manipulacije, poznat i kao eko obmana, zelena obmana ili lažni zeleni marketing, obuhvata davanje lažnih ili preuveličanih tvrdnji o ekološkim praksama proizvoda ili usluga.

Neki od primera greenwashinga uključuju prodavnice koje promovišu reciklažu tekstila, nudeći popuste za donetu odeću, ali ne prateći stvarnu sudbinu donirane odeće. Slično, proizvođači supa i dodataka jelima mogu staviti oznaku “namenjeno za reciklažu” na ambalažu koja zapravo nije reciklabilna u određenim uslovima.

Biorazgradive kese su takođe često predmet greenwashinga, gde se tvrdi da se kese potpuno razgrađuju za 4 godine, ali istraživanja pokazuju da se zapravo raspadaju na mikroplastiku s negativnim efektima po životnu sredinu.

Važno je biti informisan i koristiti aplikacije poput Ecolabel Guide, Think Dirty i HowGood kako biste proverili verodostojnost eko-oznaka. Podrška lokalnim, malim proizvođačima i institucijama koje prate etičke i regenerativne standarde takođe je ključna.

U svetlu ovog problema, Evropska unija razmatra uvođenje zakona koji bi kažnjavali kompanije koje pružaju nepotvrđene ekološke tvrdnje o svojim proizvodima. Ova inicijativa je korak ka većoj transparentnosti i odgovornosti.

Nastavite sa pažljivim čitanjem etiketa i informisanjem pre kupovine kako biste podržali proizvode i usluge koji zaista praktikuju održive prakse.

Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Jaka udruženja – bolje zaštićeni potrošači“ koje je podržano od strane Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.