1. Uvod
Račun za električnu energiju predstavlja osnovni instrument kroz koji se realizuje odnos između javnog snabdevača i krajnjeg potrošača. Iako se u svakodnevnoj praksi doživljava kao jednostavan finansijski dokument, njegova struktura je složena i obuhvata niz pravnih, ekonomskih i fiskalnih elemenata koji značajno utiču na krajnju cenu koju potrošač plaća.
Ova analiza je izrađena u okviru projekta „Pravda preko kilovata“, koji se realizuje u okviru programa EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji, a koji sprovodi Beogradska otvorena škola uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.
2. Osnovna struktura računa – identifikacioni i tehnički elementi
Na početku svakog računa nalaze se identifikacioni podaci o snabdevaču i kupcu, kao što su: šifra kupca, naplatni broj, broj računa, ED broj, šifra mernog mesta i adresa mernog mesta. Ovi podaci imaju značajnu pravnu funkciju jer omogućavaju jednoznačnu identifikaciju potrošača u sistemu javnog snabdevača i koriste se u svim pravnim postupcima – od reklamacija do eventualnih sudskih sporova.
Obračunski period označava vremenski interval za koji se vrši naplata potrošnje, dok se sama potrošnja utvrđuje na osnovu razlike između prethodnog i novog stanja brojila. Očitavanje može biti daljinsko ili procenjeno, pri čemu je za potrošače znatno povoljnije realno očitavanje, jer garantuje da je obračun zasnovan na stvarnoj potrošnji, a ne na statističkoj proceni.
3. Tarifni sistem i zone potrošnje
EPS primenjuje dvotarifni sistem, koji razlikuje višu (dnevnu) i nižu (noćnu) tarifu. Viša tarifa se primenjuje tokom dana i ima višu cenu po kilovat-satu, dok se niža tarifa primenjuje u periodima smanjenog opterećenja elektroenergetske mreže tokom noći i predstavlja povoljniji režim potrošnje, pri čemu tačno vreme primene niže tarife zavisi od regiona i tipa mreže, ali se u praksi najčešće kreće u rasponu od oko 22.00 ili 23.00 časa uveče do 06.00 ili 08.00 časova ujutru.
Pored tarifnog sistema, primenjuje se i sistem zona potrošnje, i to: zelena zona do 350 kWh mesečno, plava zona od 351 do 1200 kWh i crvena zona preko 1200 kWh. Prelazak u višu zonu automatski znači višu cenu električne energije po kilovat-satu. Iz ugla potrošača, najpovoljniji scenario je zadržavanje u zelenoj zoni i preusmeravanje što većeg dela potrošnje u nižu tarifu.
Tabela 1 – Odnos tarifnog i zonskog sistema
| Element sistema | Opis | Efekat po cenu |
| Viša tarifa (VT) | Dnevna potrošnja | Povećava cenu |
| Niža tarifa (NT) | Noćna potrošnja | Smanjuje cenu |
| Zelena zona | Do 350 kWh | Najpovoljnija |
| Plava zona | 351–1200 kWh | Umeren rast |
| Crvena zona | Preko 1200 kWh | Drastičan rast |
4. Fiksni i varijabilni troškovi
Jedna od ključnih karakteristika EPS računa jeste razlika između troškova koji zavise od potrošnje i onih koji su fiksni. Fiksni troškovi uključuju obračunsku snagu i trošak garantovanog snabdevača. Ove stavke se plaćaju bez obzira na količinu potrošene električne energije i predstavljaju naknadu za dostupnost sistema i javnu uslugu snabdevanja.
Varijabilni troškovi obuhvataju cenu same električne energije, koja zavisi od broja potrošenih kilovat-sati, tarifnog režima i zone potrošnje. Sa stanovišta potrošača, varijabilni deo računa je jedini deo na koji se realno može uticati promenom ponašanja i racionalizacijom potrošnje.
Tabela 2 – Struktura tipičnog EPS računa
| Vrsta stavke | Primer | Da li zavisi od potrošnje | Uticaj potrošača |
| Fiksni troškovi | Obračunska snaga | Ne | Ne |
| Fiksni troškovi | Trošak snabdevača | Ne | Ne |
| Varijabilni troškovi | Energija (kWh) | Da | Da |
| Tarifni režim | VT / NT | Da | Delimično |
| Zone potrošnje | Zelena / plava / crvena | Da | Da |
| Zakonske naknade | OIE, EE | Da | Ne |
| Porezi | Akciza, PDV | Delimično | Ne |
| Ostalo | RTS taksa | Ne | Ne |
5. Zakonske naknade, akciza i PDV
Pored osnovne cene energije, na račun se dodaju i posebne zakonske naknade, kao što su naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije i naknada za unapređenje energetske efikasnosti. Ove stavke predstavljaju parafiskalne namete kojima se finansiraju javne energetske politike.
Na zbir svih prethodnih stavki obračunava se akciza, kao poseban porez na potrošnju električne energije, a zatim i PDV po stopi od 20%. Time električna energija postaje predmet višestrukog oporezivanja, što značajno utiče na krajnju cenu za domaćinstva.
Tabela 3 – Ekonomska klasifikacija stavki na EPS računu
| Stavka | Ekonomska priroda |
| Energija (kWh) | Tržišna cena |
| Obračunska snaga | Sistemska naknada |
| Trošak snabdevača | Javna usluga |
| OIE i EE | Parafiskalni namet |
| Akciza | Poseban porez |
| PDV | Opšti porez |
| RTS taksa | Javni doprinos |
6. Taksa za javni medijski servis
Posebna stavka na računu jeste taksa za javni medijski servis, koja se naplaćuje putem računa za struju. Iako se formalno ne radi o delu energetske usluge, zakonodavac je izabrao upravo ovaj mehanizam naplate zbog njegove visoke efikasnosti.
Sa stanovišta potrošača, ova stavka predstavlja obavezu koja nema neposrednu vezu sa potrošnjom električne energije, ali čini sastavni deo ukupnog iznosa za plaćanje.
7. Ekonomski efekti po potrošača
Analiza strukture računa pokazuje da krajnja cena električne energije ne zavisi dominantno od same količine potrošnje, već od kombinacije fiksnih troškova, poreskih opterećenja i zakonskih naknada.
U praksi to znači da kod male potrošnje relativni udeo fiksnih i fiskalnih stavki postaje izuzetno visok, pa se dešava da više od polovine računa ne čini „struja“, već porezi i nameti. Na taj način, sistem slabi efekat štednje i energetske racionalizacije, jer se u pojedinim slučajevima dešava da potrošač koji ostvari manju ukupnu potrošnju ima višu prosečnu cenu po kilovat-satu u odnosu na potrošača sa većom potrošnjom, upravo zbog nepromenljivih fiksnih troškova koji se raspoređuju na manji broj potrošenih kilovat-sati.
