Na savremenom tržištu sve je više proizvoda koji se predstavljaju kao „eko“, „bio“, „prirodni“ ili „zeleni“. Ambalaža je često u zelenim tonovima, sa simbolima listića, kapi vode i prirode. Međutim, iza takvog izgleda ne mora uvek da stoji stvarni standard, sertifikat ili provera. Upravo zbog toga potrošači sve češće imaju utisak da žele da kupuju odgovorno – ali ne znaju kome da veruju.
Tu važnu ulogu imaju prave eko-oznake.
Šta su eko-oznake?
Eko-oznake su verifikovani simboli koji potvrđuju da je proizvod prošao određene ekološke provere i da ispunjava jasno definisane kriterijume. To podrazumeva, na primer:
- manju upotrebu štetnih hemikalija,
- kontrolisane proizvodne procese,
- manji uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu,
- odgovorno poreklo sirovina i materijala.
Prave eko-oznake ne dodeljuju proizvođači sami sebi, već ih izdaju nezavisne institucije nakon detaljnih analiza, laboratorijskih ispitivanja i kontrole proizvodnje.
Nasuprot tome, zeleni simboli bez jasnog porekla, poput natpisa „eco friendly“, „green choice“, „natural“ i slično – nemaju dokaznu vrednost ako iza njih ne stoji proverljiv sertifikat.
Najčešće zloupotrebe eko-oznaka
U praksi se susreće nekoliko tipičnih oblika obmane:
- Izmišljene „eko-oznake“ – dizajnirani simboli bez izdavaoca, kriterijuma i baze podataka.
- „Kupljeni“ sertifikati bez testiranja – plaćene potvrde bez stvarnih kontrola.
- Neovlašćeno korišćenje poznatih oznaka – preuzimanje logotipa bez prava na njegovo korišćenje.
- Korišćenje oznake nakon isteka sertifikata – oznaka više nije važeća, ali je i dalje na ambalaži.
- Pogrešna primena na pogrešnom proizvodu – sertifikat za tekstil se prikazuje na kozmetici ili plastici.
U svim ovim slučajevima, potrošač biva doveden u zabludu, jer simbol izgleda kao garancija, a zapravo to nije.
Kako proveriti da li je eko-oznaka prava?
Provera eko-oznake u praksi je jednostavnija nego što se čini:
- Proveriti ko je izdavalac oznake
Ako ne postoji jasno navedena institucija – postoji osnov za sumnju. - Potražiti broj sertifikata, kod ili QR oznaku
najčešćePrave eko-oznake uvek imaju neki trag za proveru. - Proveriti podatke u zvaničnoj bazi izdavaoca
Naziv proizvoda, brenda ili broj sertifikata mogu se proveriti direktno kod institucije koja izdaje oznaku. - Proveriti da li sertifikat važi baš za taj proizvod
Sertifikat se odnosi na konkretan proizvod ili liniju, ne na ceo brend. - U slučaju sumnje – traži se dokaz od proizvođača
Ako dokaz ne postoji → postoji razlog za ozbiljnu sumnju.
Zašto je ovo važno za potrošače?
Eko-oznake utiču na odluku o kupovini. Kada su zloupotrebljene, potrošač ne samo da biva obmanut, već često i plaća skuplji proizvod bez stvarne dodatne vrednosti. Prava snaga eko-oznake nije u dizajnu, već u testovima, kriterijumima i odgovornosti institucije koja stoji iza nje.
Informisan potrošač:
- ne kupuje po utisku,
- prepoznaje razliku između standarda i marketinga,
- smanjuje prostor za manipulaciju na tržištu.
Gde potrošač može da potraži zaštitu u Srbiji?
Zloupotreba eko-oznaka predstavlja obmanjujuću poslovnu praksu i može biti osnov za prijavu. Potrošači se mogu obratiti:
- udruženjima za zaštitu potrošača,
- tržišnoj inspekciji,
- instituciji koja je izdavalac sertifikata.
U praksi, kada se zloupotreba potvrdi, proizvođaču se može naložiti uklanjanje oznake, povlačenje proizvoda sa tržišta i izreći novčane kazne.
Zaključak
Eko-oznake nisu ukras na ambalaži – one su alat za informisanu i odgovornu kupovinu.
Najvažnije pravilo glasi:
👉 Prava eko-oznaka uvek može da se proveri.
Kada postoji znanje, postoji i zaštita. A kada potrošači biraju informisano – prostor za greenwashing se sužava.
Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta „Eko ili eko laž“ podržanog od strane Gradske uprave za zaštitu životne sredine.
Edvina Patriškov Gnendinger, pravni savetnik
