Zakon o zaštiti korisnika bankarskih usluga štiti građane koji su klijenti banaka, propisujući da samo druga banka može da otkupi potraživanja jedne banke prema fizičkom licu. To znači da privatna preduzeća za naplatu potraživanja ne mogu da otkupe dug od same banke. Ovim su korisnici bankarskih usluga zaštićeni od agencija za naplatu potraživanja koje opominju zbog zaostalih dugovanja.

Kod usluga od opšteg ekonomskog interesa, situacija je drugačija – svako fizičko lice koje ima neki dug dolazi u opasnost da mu poverilac u nekom momentu proda dug nekoj od ovih agencija.

Zakon o obligacionim odnosima propisuje da kod ustupanja potraživanja dve strane zaključuju ugovor o cesiji. Međutim, da bi za dužnika nastala obaveza prema novom poveriocu, on mora biti obavešten od ustupioca. U praksi se često dešava da čak i ugovorene strane napišu u ugovoru da se teret te obaveze prebacuje na onog ko je otkupio potraživanje, što krši Zakon o obligacionim odnosima.

Sa prodajom potraživanja novom poveriocu takođe se ustupaju i lični podaci dužnika, pa je potrebno poštovati i odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. To uključuje obezbeđivanje pristanka dužnika za obradu i prenos njegovih ličnih podataka trećim licima.

U čl. 85. Zakona o zaštiti potrošača stoji da se pružaocu usluga od opšteg ekonomskog interesa zabranjuje da ovlasti drugo fizičko ili pravno lice da se obraća potrošaču radi naplate njegovih dospelih potraživanja u ime i za račun trgovca bez izričitog odobrenja potrošača. Shodno tome agencije bez dozvole dužnika nemaju pravo da ih zovu telefonom niti uznemiravaju pisanim putem.

Bitno je znati da je rok zastarelosti za sve usluge od opšteg ekonomskog interesa godinu dana i da građani imaju pravo na prigovor prema novom poveriocu jer se “prodajom” potraživanja ne menja njegov status. Privredna društva koja otkupljuju njihove dugove nemaju nikakva prava u izvršnom postupku. Prinudnu naplatu može sprovoditi samo javni izvršitelj na osnovu sudske presude ili neke druge izvršne ili verodostojne isprave. Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Jaka udruženja – bolje zaštićeni potrošači“ koji je podržan od strane Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.