Zakonom o porezu na dohodak građana propisano je da:

• Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne i nabavne cene, ostvarenu prenosom stvarnih prava na nepokretnostima.  

Poreska stopa iznosi 15%.

Na jednostavnom primeru to bi izgledalo ovako: Prodavac je stan kupio za cenu od 100.000,00 evra a prodao za 110.000,00 evra, dakle kapitalni dobitak iznosi 10.000,00 evra. Primenom stope od 15% porez na kapitlani dobitak iznosi 1.500,00 evra.

Za prodavce je posebno važno da se kapitalnim dobitkom ne smatra – razlika nastala prenosom stvarnih prava na nepokretnosti ako je to pravo pre prenosa imao u svom vlasništvu neprekidno najmanje deset godina.

Kapitalnim dobitkom se takođe ne smatra – (npr. kada je nepokretnost stečena nasleđem u prvom naslednom redu, ako se prenos vrši između bračnih drugova ili krvnih srodnika u pravoj liniji itd.).

Postoji još jedna Zakonom propisana situacija kada se porez na kapitalnu dobit ne plaća:

• Kada se sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti u roku od 90 dana od dana prodaje ulože u rešavanje svog stambenog pitanja ili stambenog pitanja članova svoje porodice.

U slučaju ulaganja u rešavanje stambenog pitanja u roku od 12 meseci od dana prodaje nepokretnosti, može se tražiti refundacija plaćenog poreza.

Ukoliko se uloži samo deo sredstava ostvarenih prodajom nepokretnosti, poreska obaveza se srazmerno smanjuje.

Razumevanje poreza na kapitalnu dobit od strane prodavaca nepokretnosti može indirektno doprineti zaštiti interesa potrošača pružajući transparentnost, pouzdanost, smanjenje rizika i održavanje pravednosti u transakcijama.

Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Jaka udruženja – bolje zaštićeni potrošači“ koji je podržan od strane Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.