Sa aspekta zaštite potrošača, može se identifikovati nekoliko sistemskih problema. Dominacija fiksnih troškova čini sistem socijalno regresivnim, jer jednako pogađa domaćinstva sa malom i velikom potrošnjom, a proporcionalno više opterećuje energetski siromašna domaćinstva. Struktura računa je formalno transparentna, ali suštinski nerazumljiva prosečnom potrošaču, jer veliki broj stavki, međuzbirova i poreskih osnovica otežava realno sagledavanje krajnje cene.
Kombinacija akcize i PDV-a dovodi do dvostrukog oporezivanja, budući da se PDV obračunava i na već obračunatu akcizu, što u praksi znači porez na porez. Parafiskalne naknade i RTS taksa uvode se kao obavezne stavke bez ikakvog prava izbora ili kontrole od strane potrošača, čime se briše granica između cene usluge i javnog nameta. Dodatni element nepovoljnog položaja potrošača predstavlja i izmena praga za ulazak u crvenu zonu, koji je od 1. oktobra 2025. godine spušten sa 1.600 na preko 1.200 kWh mesečno, čime je znatno širi krug domaćinstava izložen najskupljoj tarifi, što posebno pogađa porodice sa većim brojem članova i domaćinstva koja se greju na električnu energiju.
U pogledu očitavanja potrošnje, poseban problem predstavlja praksa obračuna na osnovu procenjene ili neočitane potrošnje, bez jasnog i vidljivog označavanja takvog statusa na samom računu. Kada potrošač ne dobije informaciju da se obračun zasniva na proceni, a ne na stvarnom očitanju brojila, on ne može da sagleda posledice takvog obračuna, niti da blagovremeno reaguje u slučaju odstupanja. Izostanak jasne oznake o vrsti očitavanja dovodi do situacije u kojoj potrošač snosi rizik greške u proceni, iako nema kontrolu nad postupkom očitavanja, čime se narušava načelo transparentnosti i pravičnosti u obračunu javne usluge.
Jedan od dodatnih strukturnih problema odnosi se na odnos između odobrene priključne snage i stalnih mesečnih troškova. Iako se naknada za priključenje na mrežu plaća jednokratno prilikom dobijanja elektroenergetske saglasnosti, dok se obračunska snaga naplaćuje kao mesečna stavka, potrošači opravdano imaju utisak da plaćaju istu osnovu dvaput, jer se u oba slučaja polazi od iste odobrene snage u kilovatima. Iako formalno predstavljaju različite pravne kategorije, ovakav model proizvodi percepciju dvostrukog opterećenja istog kapaciteta i dodatno slabi poverenje u sistem.
Tabela – Ekonomska logika postojećeg modela
Element sistema – Teorijski cilj – Realni efekat
Fiksni troškovi – Stabilnost sistema – Opterećenje malih potrošača
Zone potrošnje – Podsticaj štednji – Kazna za grejanje strujom
Akciza – Fiskalni prihod – Povećanje osnovice za PDV
PDV – Neutralni porez – Porez na porez
RTS taksa – Finansiranje medija – Mešanje nepovezanih obaveza
Konceptualni prikaz strukture EPS računa
Struktura EPS računa može se predstaviti kao slojeviti model. Na najnižem nivou nalazi se tržišna cena električne energije. Na taj osnovni sloj nadovezuju se sistemski troškovi, zatim parafiskalne naknade, potom akciza, i na kraju PDV i javni doprinosi. Krajnja cena koju potrošač plaća predstavlja zbir više slojeva fiskalnih i javnih opterećenja, pri čemu tržišna cena energije često čini samo jedan, i ne nužno dominantan, deo ukupnog iznosa.
Normativni predlozi i mogući pravci reforme
U skladu sa savremenim standardima potrošačkog prava i energetskih politika, racionalniji model obračuna i naplate električne energije trebalo bi da ide u pravcu smanjenja udela fiksnih troškova u ukupnom računu, uvođenja jasnog grafičkog prikaza strukture računa, razdvajanja naplate takse za javni medijski servis od računa za struju, preispitivanja sistema dvostrukog oporezivanja, kao i uvođenja obaveznog „potrošačkog sažetka“ na prvoj strani računa, pisanog jednostavnim jezikom.
Takođe, potrebno je razdvojiti mehanizme prinudne naplate, jer se kroz račun za električnu energiju danas pokreću postupci i zbog neplaćanja takse za javni medijski servis, iako se radi o obavezi koja nije neposredno povezana sa isporukom energije. Konačno, rok za osporavanje računa od osam dana, vezan za institut prigovora, dovodi potrošače u nepovoljan položaj, zbog čega je opravdano ili uvesti obaveznu dostavu računa sa dokazom o prijemu ili izmeniti postojeću terminologiju i postupak, tako da se osporavanje računa tretira kao reklamacija, uz jasne i pravične rokove za ostvarivanje prava potrošača.
Zaključak
Račun za električnu energiju u Republici Srbiji predstavlja tipičan primer složenog javnog obračuna u kojem krajnja cena ne odražava samo tržišnu vrednost električne energije, već i fiskalnu politiku države, socijalne ciljeve i finansiranje javnih sistema. Potrošač u tom odnosu ima ograničenu mogućnost uticaja, jer većina stavki ne zavisi od njegove realne potrošnje, već od normativno nametnutih obaveza.
U tom smislu, EPS račun nije samo tehnički dokument, već ogledalo šireg odnosa između države, javnih preduzeća i građana, u kome se električna energija pojavljuje kao osnovna životna potreba, ali i kao instrument fiskalne i javne politike.
“Tekst je nastao u okviru projekta Pravda preko kilovata koji je deo programa EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji, koji sprovodi Beogradska otvorena škola sa partnerima uz podršku Evropske unije. Ovaj materijal obljavljen je uz finasijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovorno je isključivo Udruženje za zaštitu ptava potrošača “Prosperitet” Novi Sad i ono ne izražava nužno stavove Evropske unije”.
Top of Form
Bottom of Form
